Imam jednu kutiju u koju sam, pred kraj osnovne, počela da ubacujem tako neke sitnice, male stvari a velike priče. Imam prvu toniranu kremu koju sam dobila sa 14, jer vreme je za šminku za ‘velike devojke’. Imam čepove od guarane koju smo nas 6 pile svake večeri na raspustu okupljene na dobro poznatom ćošku u blizini osnovne škole.
I dan danas ih skupljam, samo što su ih zamenili čepovi od piva,neki se čude, ali,navike su čudo. Imam prvu paklicu cigareta koju smo Ana i ja kupile u 2. gimnazije, i onda je nas 6 sedelo, pilo i pušilo na klupici u parku, a pričale smo o životu i budućnosti. Ko bi rekao da će se te godine sve promeniti i da ćemo svake godine tako sedeti u sve manjem broju.
Tu je i parfem koji sam naprskala kad sam išla na prvi dejt, pa ruža od jednog dečka koju sam dobila kad je čuo da sam opet slobodna, fotografije otkačenih dešavanje iz srednje. Da, te sitnice koje čim vidiš setiš se odredjenih ljudi, dogadjaja, vrate te godinama unazad. Te sitnice, jednog dana će me dotući…
Nema komentara:
Objavi komentar