Mama sam jednog malog dječaka za kojeg se sumnja da ima autizam. Trenutno smo u fazi dijagnostike. U međuvremenu se prehladio i otišli smo na pregled kod pedijatra.
U čekaoni sjedi bračni par sa djetetom i komentarišu mog sina "Vidi ovo djete kao da je blesavo". U tom trenutku sam pogledala svog sina i u sebi rekla "Prinče moj, uz sve ovo što te snašlo u ovom svijetu ti neće biti lako". Kad smo došli kući, zatvorila sam se i satima plakala. Plačem i dok ovo piše. Boriću se za svoje djete dok sam živa a sve vas molim kad vidite djete sa problemom , ne morate mu pomoći ali ne otežavajte ni njemu ni roditeljima.
NSrce mi se cjepa. Prinče Ogi , tata i ja ćemo dok smo sve uraditi dok smo živi da ti pomognemo i da budeš srećno djete. Plakaćemo kad ti spavaš. Pozajmićemo novac da ti pružimo svu potrebnu stručnu pomoć, nas dvoje moje dnevno o kori hleba ali ti Ogi moraš da budeš srećan.
Nema komentara:
Objavi komentar