Tokom celog školovanja moje "drugarice" su uvek bile opsednute novcem. Uvek je bilo priče o tome koliko su cije patike koštale, ko koliko šminke ima, ko je bio u skupljem hotelu na letovanju i slično.
Moji nisu imali puno novca, i one su me zbog toga uvek gledale sa visine. I tada me je to jako pogađalo. Osećala sam se nedovoljno dobrom. Nakon fakulteta sam se zaposlila u struci, a taj novac uglavnom trošim na ono u čemu stvarno uživam - planinarsku opremu, adrenalinske sportove, kurseve za učenje jezika...
Volonterski sam proputovala pola planete, naučila da vozim snowboard, naučila da ne padam sa rolera čim krenem. Upoznala gomilu zanimljivih ljudi, probala gomilu egzotičnih jela, okupala se u tri različita okeana. Skoro nam je bila godišnjica mature. Sve su "napucane", sada troše pare svojih muževa i hvale se time. I dalje me gledaju sa visine, i moj život im je smešan. I neka ih. Mene njihove reči više ne bole.
Nema komentara:
Objavi komentar