Moji roditelji su živi dokaz da ne treba svako da ima decu. Oni nisu dobri sami po sebe, nisu jedno za drugo, i ne ide im da održe porodicu.
Imam 22 godine, i ne daju mi da živim svoj život, svakodnevno me uznemiravaju, ničeg me ne pošteđuju, svakim problemom beskrajno opterećuju.
Da, ja hoću da pomognem, želim da rešim šta god može da se ispravi (što i radim, trudim se svom snagom), ali ovo je postalo ozbiljno gušenje. Ne ostavljaju me na miru.
Nema komentara:
Objavi komentar